Na mojoj strani sveta ovih dana jedna tema, jedna ideja, jedan Covek: SONJA SAVIC. Jedna i neponovljiva, velika kao svet, nesaglediva, a opet skromna, tiha, osetljiva, nezna. Sonja, kao statua slobodoumne misli, potpuno autenticni pozrtvovani borac za istinu, kao heroina i mucenica, kao glas Urbis et Orbisa kao ona koja je izbrisala granicu gde se zavrsava zivot a pocinje umetnost... Kao Eros i Tanatos, kao jesmo i nismo, kao jedna protiv svih...Kao Decka, Sofija Mackic, Sampita, pevacica, strina Veselinova, Marta, Violeta, Darinka, kao Sonja Savic. Kao sve ono cega vise nece biti, a mozda, da smo samo obratili paznju, da smo samo probali da nesto uradimo, da smo samo... mozda... Sonja je otisla i ostavila ponor, prazninu, crnu rupu u srpskoj kulturi i borbi za istinu, crnu rupu koja ce na kraju progutati sve one koji su Sonju za zivota marginalizovali, ignorisali, proglasavali ludom. A Sonja ce kao najsjajnija zvezda, kakva se samo jednom pojavi, jos dugo sijati u nasim srcima.
Нема коментара:
Постави коментар