eko ceger

Nebo se natmurilo juče, hoce sneg... Idem kući. Pored tašne, teške do bola nosim i platnenu takozvanu eko torbu ili shopping bag. Eko ceger. Količina plastičnih kesa preti da nas potpuno zatrpa. Konačno se i Srbijica setila i krenula da, doduše stidljivo, promoviše nošenje takvih torbi umesto kesa koje nam daju po prodavnicama. Ali, kako se spasiti nametnute plastične kese... Skoro je nemoguće... Na kasi, dok vam izgovara cifru koju očekuje da platite, prodavačica mahinalno širi kese i trpa... Hleb mora odvojeno, znači nova plastična napast. I tako, kupite hleb, mleko i još dva proizvoda i bogatiji ste za bar tri plastična monstruma. Dodjete kući i uredno monstrume pakujete u neku policu, neki ormarić, korpu, gde već stoji čitavo brdo istih monstruma, a sve pod izgovorom "trebaće za djubre". Pa, koliko to djubreta pravi prosečan gradjanin ove zemlje??? Pošto ionako nema reciklaže niti odvajanja papira od stakla i sličnih izmišljotina sa Zapada, koliko to djubreta pravi prosečan gradjanin ove zemlje kad mu je neophodno da svakodnevno kao hrčak dovlači iz prodavnice te odvratne kese?

U jednom od poznatih megamarketa, gde uglavnom kasirka, osim ono pred Novu godinu, nema vremena da vam pakuje kupljene stvari, gledam gospodju koja je taman platila i trebalo bi da krene sa kase i osobodi mi mesto. Gledam je jer je kasirka već počela nestrpljivo da kuca moje artikle a starija gospodja usporila pa nam se malo ti proizvodi mešaju. Pakuje se, pakuje, za svaki proizvod uzima novu plastičnu kesu, pa opet novu, pa novu. Dfeset kupljenih stvari i deset kesa... A one zalepljene, teško se rastvaraju, treba pljucnuti u prste da bi ih čovek samo otvorio... Strpljivo stojim i čekam da se okonča beskrajno dug proces pakovanja šargarepe i mleka... I u nekom trenutku, gospodja se okreće, završila je, kreće gurajući ona kolica kad, eto je, vraća se, grabi još jedno pet-šest praznih kesa i ugurava u kolica brzo kao da ih krade... Trebaće za djubre, tačno znam...
Od plastičnih kesa se ne možeš spasiti i da hoćeš, pa čak i kad pokušaš. Dok plaćaš skromno izgovaraš "ne treba kesa" i pokazuješ svoj platneni ceger a ona te na kasi gleda sumnjičavo, kako ne treba, pa onda pogled pada na tu platnenu torbu jer ko zna šta si strpao unutra, pa niko normalan ne nosi torbu u prodavnicu kad prodavnica besplatno daje kesu. NE odustaje, dok ti pakuješ i ona ti pomaže - hvata plastikaner. "Ne treba mi kesa, imam". Ma, ne vredi! Nema ona vremena da se bavi tvojim cegerom, ima da uzmeš makar za onaj hleb, pa makar on bio već uvijen u papir ili takodje svoj "lični" plastični omot. Ima da se uzme kesa kad se daje i gotovo!
"Ma neću kesu", kažeš već malo iznerviran. I opet te sumnjičavo i uvređeno gleda...

Sećam se, ranije, moja majka je isto tako imala svoje shopping bags. Pravila ih je sama od nekih tankih materijala, kako bi se lako nosile u tašni, bile su lepe, poneka šarena (to nosi ona) a neka na teget, pomalo karirana, diskretno (to nosi tata kad krene po pivo). Gabarit baš kao ove današnje eko kese. Stane hleb, mleko (nekad bilo u kesi), cigarete i neka sitnica. Ili stane najviše 5-6 zidarskih piva. I dosta. Poneseš dve pa dovučeš koješta kući. A plastične kese su se plaćale. I zbog toga čuvale. Danas se samo plaćaju one velike. A opet i one za djubre...

Kad sam u Njujorku u supermarketu otkrila eko torbu cičala sam čitav dan... Koštala je dolar i ja sm odmah odlučila da mi treba nekoliko da donesem i kao poklon i sebi. Jednu koristim a jednu čuvam. Ostale sam poklonila. Ali ovih dana nosim jednu zabavnu, na njoj s jedne strane piše "Neću žvaku, hoću kusur", što svi mi sa ovih prostora znamo na šta se odnosi. Prvo sam je okretala da se ne vidi šta je na njoj, da ne nerviram kasirke provokacijom, ali sam shvatila da je bolji efekat kad se rečenica vidi, jer svi na nju reaguju i nasmeju se, prokomentarišu, a ja odmah iskoristim priliku da nešto prozborim o plastičnim kesama. I svi se slažu da su plastikaneri dosadni i nezdravi i da je mnogo bolje izbaciti ih iz upotrebe, ali koliko vidim svi nastavljaju po starom. I tu još neko vreme za nas spasa nema...

(nastaviće se)